Prema preliminarnim nalazima Komisije, Meta je od sredine januara praktično zatvorila mogućnost da treći AI asistenti, poput ChatGPT-a, dođu do korisnika kroz WhatsApp. Brisel ocenjuje da je time narušena tržišna utakmica, jer je WhatsApp važan kanal za distribuciju AI alata, posebno u trenutku kada se četbotovi sve više oslanjaju na direktan pristup masovnim komunikacionim platformama.
Komisija je poručila da su potrebne “hitne” promene, uz argument da se ne može dozvoliti scenario u kome dominantna platforma preusmerava korisnike ka sopstvenom proizvodu isključivanjem konkurencije. Evropska komesarka za konkurenciju Teresa Ribera izjavila je da regulator mora da zaštiti “efikasnu konkurenciju” u oblasti koja se ubrzano razvija, kako prednost ne bi nastajala administrativnim potezom, već kvalitetom usluge.
Meta odbacuje optužbe. Portparol kompanije naveo je da Evropska unija “nema razlog” da interveniše i da je Komisija, po njihovom tumačenju, pogrešno pretpostavila da je WhatsApp Business ključan kanal kroz koji ljudi koriste četbotove. Drugim rečima, Meta osporava osnovnu premisu da je zatvaranje pristupa imalo relevantan tržišni efekat, piše BBC.
Šta sledi i zašto su privremene mere važne
Komisija sada čeka da Meta formalno odgovori na nalaze. U zavisnosti od tog odgovora, Brisel može da uvede takozvane privremene mere, koje služe da se spreči “ozbiljna i nepopravljiva šteta” na tržištu dok postupak traje. U digitalnim tržištima nekoliko meseci može da bude dovoljno da se navike korisnika trajno preusmere, a konkurenti potisnu na margine pre nego što regulator donese konačnu odluku.
Pravni stručnjak Mathias Vermeulen iz AWO rekao je da preliminarni nalazi šalju poruku firmama koje posluju u EU da ne mogu da koriste kontrolu nad jednim tržištem kako bi sebi obezbedile nefer prednost na drugom. Iako Meta još nije pravosnažno proglašena krivom, eventualne privremene mere mogle bi da je nateraju da ponovo otvori WhatsApp i za AI asistente trećih strana.
Širi kontekst: EU pojačava pritisak na velike platforme
Slučaj se uklapa u širu strategiju Evropske unije da kroz digitalne propise i istrage ograniči zloupotrebu tržišne moći velikih tehnoloških kompanija, posebno kada se ta moć preliva na nova tržišta, poput generativne veštačke inteligencije. Komisija u poslednje vreme ubrzava postupke i češće govori o brzim merama kada proceni da bi tržište moglo da bude “odlučeno unapred”.
U istom talasu regulatornih aktivnosti, Komisija je nedavno saopštila i da TikTok mora da menja elemente koje opisuje kao “zavisnički dizajn”, uz upozorenje na visoke kazne ako se ne uskladi sa pravilima bezbednosti na internetu. Paralelno, u januaru je otvorena istraga i protiv X zbog zabrinutosti da je njihov AI alat Grok korišćen za kreiranje seksualizovanih slika stvarnih ljudi, što dodatno pojačava fokus regulatora na to kako se generativna AI koristi u praksi, a u toj priči se pominje i Elon Musk kao vlasnik platforme.
Za Meta-u, spor oko WhatsApp-a je test granice između integracije i zatvaranja ekosistema. Za EU, to je test brzine: da li regulator može da reaguje na vreme, pre nego što se tržište AI asistenata “zaključa” kroz distribucione kanale koje već kontrolišu najveće platforme.
